Prva regionalna konferencija o EU CBAM regulativi u Beogradu

Beograd je domaćin prve Regionalne konferencije o Mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), koja je okupila ključne aktere iz državnih institucija, privrede, međunarodnih organizacija i eksperte kako bi zajednički razmotrili uticaj ove EU regulative na privrede Zapadnog Balkana. Skup je organizovala advokatska kancelarija Gecić Law u saradnji sa Responsible Business Hub-om Privredne komore Srbije, GIZ Srbija i Institutom za globalnu solidarnost.

U fokusu konferencije bile su najnovije mere Evropske unije za pojednostavljenje CBAM regulative, izazovi i prilike koje ovaj mehanizam donosi za izvozno orijentisane privrede regiona, kao i mogućnosti za usklađivanje i saradnju na regionalnom i međunarodnom nivou kroz rešenja koja obuhvataju usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom, očuvanje konkurentnosti i podsticanje održivog razvoja.

Teme za vas

Foto: Boban Ristić/PKS

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, u svom obraćanju ukazao je na važnost zajedničkog nastupa i razmene znanja. „Smatramo da je sada pravi trenutak za organizaciju CBAM konferencije, posebno imajući u vidu da su Evropski parlament i Savet EU postigli dogovor o paketu za pojednostavljenje primene CBAM-a. Najavljene izmene, poput izuzeća malih uvoznika iz obaveze izveštavanja i pomeranja roka za kupovinu sertifikata na februar 2027. godine, daju dodatno vreme za pripremu. Ipak, to ne znači odlaganje odgovornosti – već sada je jasno da CBAM nije više samo deo pregovaračkog procesa sa EU, već pitanje opstanka i konkurentnosti naših kompanija, njihove sposobnosti da izvoze na najvažnije tržište – tržište EU“, istakao je Čadež.

CBAM se danas, po njegovim rečima, odnosi na kompanije u sektorima čelika, cementa, đubriva, aluminijuma i električne energije, ali će već sutra obuhvatiti i hemijsku i petrohemijsku industriju, a vremenom i druge sektore i njihove dobavljače.

Foto: Boban Ristić/PKS

“Zato je važno da iskoristimo ovu konferenciju kao priliku da zajedno – država, privreda i eksperti – definišemo najbolje odgovore i strategije. Jer CBAM nije samo trošak i prepreka, već i prilika za ulaganja u zelenu tranziciju, modernizaciju proizvodnje, unapređenje energetske efikasnosti i očuvanje pristupa ključnim tržištima. To je i šansa za jačanje regionalne saradnje i brži ekonomski razvoj u okviru novog Plana rasta za Zapadni Balkan“, ocenio je predsednik Privredne komore Srbije.

Čadež je predložio uspostavljanje domaćeg sistema naplate emisija i osnivanje Zelenog fonda, zatim uvođenje nacionalne ili regionalne CBAM takse, kao i državnu podršku privredi u vidu direktnih finansijskih podsticaja i poreskih olakšica.

„Zajedno treba da postignemo to da izbalansirajmo klimatske ambicije i očuvamo stabilnost, obezbedimo ekonomsku pravednost i regionalni prosperitet. CBAM ne treba da postane barijera koja deli Evropu od Zapadnog Balkana, već most koji olakšava uspešnu zelenu transformaciju Srbije i dublju integraciju u evropsku porodicu. Budimo partneri na ovom evropskom putu ka ugljenično neutralnoj budućnosti — podržani i ohrabreni“, izjavila je Jagoda Lazarević, ministarka spoljne i unutrašnje trgovine u Vladi Srbije.

Foto: Boban Ristić/PKS

Deo prihoda od CBAM-a treba podrediti Srbiji i regionalnim susedima za finansiranje dekarbonizacije, modernizacije industrija i prekvalifikacije radne snage, a sve u cilju dalje, kontinuirane ekonomske stabilizacije regije, istakla je ministarka.

Bogdan Gecić, osnivač i partner kancelarije Gecić Law, naglasio je da su pravovremena informisanost i pripremljenost od ključne važnosti za privrednike. „CBAM je revolucionarni instrument, ne samo u smislu prve carine na svetu bazirane na ugljeniku, nego primarno za nas koliko će fundamentalno promeniti način trgovanja Zapadnog Balkana sa EU. Vreme i trgovina će se deliti na period pre i posle CBAM. Naše je da probamo da pomognemo da svi budu što spremniji za ono što sledi“, rekao je Gecić.

Delphine Sallard, viši savetnik u timu za CBAM pri Evropskoj komisiji, detaljno je objasnila nedavno predloženo pojednostavljenje CBAM regulative u okviru paketa Omnibus. „Predložena pojednostavljenja uključuju količinski prag uvoza kojim bi se izuzeli mali uvoznici u EU i smanjili ukupni troškovi usklađivanja sa CBAM, a istovremeno se obezbedilo da najmanje 99 odsto emisija ostane u obuhvatu regulative. Ova reforma će takođe omogućiti upotrebu podrazumevanih cena ugljenika kako bi se olakšalo potraživanje umanjenja za efektivnu cenu ugljenika plaćenu u trećoj zemlji”, izjavila je Sallard.

Foto: Boban Ristić/PKS

Kako je objasnila, predložena pojednostavljenja takođe uključuju i uklanjanje uslova za korišćenje podrazumevanih vrednosti pri izračunavanju ugrađenih emisija, kao i produžene rokove za podnošenje CBAM deklaracija i predaju sertifikata.

Posebnu pažnju privukli su tematski paneli koji su pružili sveobuhvatan uvid u izazove i prilike koje CBAM donosi regionu. Paneli su se bavili ključnim pitanjima – od administrativnih i tehničkih izazova za kompanije van EU, preko uticaja CBAM-a na sektore poput energetike i industrije, do strateških i zakonodavnih odgovora zemalja Zapadnog Balkana. Među panelistima su bili predstavnici evropskih institucija, privrede i pravne struke, koji su istakli važnost regionalne koordinacije i dostupnosti tehničke podrške.

Učesnici konferencije saglasni su da je jedinstven i strateški pristup regiona ključan za očuvanje konkurentnosti i uspešnu tranziciju ka održivom poslovanju. Poručuju da privrede Zapadnog Balkana moraju se brzo prilagoditi jer promene ubrzano nastupaju.

(Telegraf Biznis)