Hrvati su jedva čekali, a moćna evropska zemlja odbija da uvede evro: Razlog je veoma zanimljiv

Dok se najsiromašnija članica Evropske unije, Bugarska, sprema da uđe u evrozonu početkom 2026. godine, Poljska – jedna od ekonomskih uzdanica Unije – sve je dalja od tog koraka.

Evropska centralna banka očekuje se da ove srede da "zeleno svetlo" za ulazak Bugarske, čime bi ona postala 21. zemlja članica evrozone. Iako podeljena unutrašnjim političkim tenzijama, Bugarska je decenijama pokazivala odlučnost da se priključi jedinstvenoj valuti – još 1999. godine vezala je svoj lev za evro, od 2020. je deo bankarske unije, a ispunila je i sve zahtevne ekonomske kriterijume.

Teme za vas

S druge strane, Poljska, iako bi bila dobrodošla u evrozoni, ne pokazuje nikakvu želju da se priključi. Posle tesne pobede desničarskog nacionaliste Karola Navrockog na predsedničkim izborima održanim u nedelju, izgledi da se zemlja u skorije vreme pridruži evrozoni dodatno su se smanjili.

Stabilna ekonomija – ali bez evra

Poljska beleži tri decenije stabilnog ekonomskog rasta. Berza je u usponu, a MMF prognozira rast BDP-a od 3,2% ove godine, što je znatno više od proseka evrozone (0,8%). Ipak, kad je reč o priključenju evrozoni – Poljska stoji u mestu.

Iako je za sve članice EU obavezno da teže ulasku u evrozonu, Poljska otvoreno odbija da krene tim putem. Čak i nakon povratka proevropske vlade Donalda Tuska 2023. godine, nasledivši osmogodišnju vladavinu evroskeptika, nova vlast i dalje tvrdi da zemlja "nije spremna" za evro.

Dolaskom Karola Navrockog na mesto predsednika, evroskepticizam je dodatno ojačan. On je prošlog meseca izjavio na mreži X:

- Lično sam protiv ukidanja poljske valute. Glas za mene je glas za poljski zlot i naš suverenitet.

Predsednik koji može da zakoči evrointegracije

Guverner Narodne banke Poljske, Adam Glapinski, već godinama se protivi uvođenju evra. Navrocki, kao predsednik, ima pravo da imenuje njegovog naslednika kada mu mandat istekne u junu 2027. godine, što znači da će moći da očuva evroskeptičnu politiku centralne banke još najmanje šest godina.

Pored toga, predsednik ima pravo veta na zakone, što Navrocki može koristiti da blokira poteze liberalne vlade premijera Tuska. Kako vlada nema kvalifikovanu većinu od tri petine poslanika u parlamentu da bi mogla da obori predsednički veto, Navrocki bi mogao ozbiljno da koči Tuskovu agendu.

Već sada se spekuliše da bi predsednik mogao da koristi svoju poziciju kako bi zakočio reforme – zbog čega je Tusk pozvao na glasanje o poverenju vladi.

Građani ne veruju da je vreme za evro

Iako nešto više od polovine građana Poljske podržava ulazak u evrozonu, čak 70% smatra da zemlja trenutno nije spremna za taj korak. Jasno je – ako evrozona očekuje da će se Poljska uskoro pridružiti klubu, verovatno će morati još dugo da čeka.

(Telegraf Biznis/Dnevno)